Recept za med od cvetova maslačka
Maslačak (Taraxacum officinale) je samonikla biljka koja raste na livadama i travnjacima, pored puta i drugim mestima sa vlažnim tlom. Ima mnogo naziva, a jedan od poznatijih je radič (poznata salata od radiča). Biljka je dvopolna i fotosenzitivna, odnosno cvetovi se zatvaraju nakon zalaska sunca ili pri oblačnom vremenu. Oprašuje se vetrom i insektima, a razmnožavanje se obavlja semenom. Period cvetanja je od aprila do oktobra.
Osim po lekovitosti, poznata je i kao izuzetno hranljiva biljka bogata vitaminima C i A, organskim kiselinama, mineralima (posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom). Lekovita je i jestiva čitava biljka. Koristi se u mnogim jelima, ali je najpoznatija prolećna salata koja se pravi se od sasvim mladih listova koji se beru pre cvetanja i van naseljenih područja.
,U narodnoj medicini se koristi za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. U mlečnom soku sadrži heterozide, ugljene hidrate i minerale, pa se koristi za lečenje upale i kamena žučne kese, žutice, smanjenog lučenja mokraće, poremećaja u ishrani itd. Stablo se koristi u terapiji dijabetesa. Koren maslačka ima složen hemijski sastav i sadrži inulin, koji mu daje blago gorak ukus. Inulin je supstanca koja povoljno deluje na ravnotežu crevne flore i podizanje imuniteta u ljudskom organizmu. Zbog toga je ova supstanca sastavni deo nekih lekova i probiotika. Treba reći i to da se maslačk tradicionalno koristi kao diuretik.
Veoma delotvoran je i sok isceđen iz sveže biljke koji se može koristiti tokom perioda vegetacije, dok se u zimskim mesecima preporučuje čaj od korena i nadzemnog dela biljke. Od njega se može spravljati čaj, sirup, med ili maslačkovo vino. Od njega se može spravljati sirup,med ili maslačkovo vino.
Med (šećerni sirup) se pravi od cvetova maslačka. Cvet maslačka sadrži i brojne antioksidanse kao što su vitamin C i luteolin. Sirup od maslačka smatra se prirodnim lekom protiv kašlja kod prehlade. Smatra se i da je odličan "čistač" pluća od nikotina i drugih toksina. Osim toga, poboljšava varenje i ubrzava metabolizam.
Maksimalna doza je do tri kašike ovog sirupa dnevno. Ipak, prilikom korišćenja, oprezni bi trebalo da budu ljudi skloni alergijama, jer sirup sadrži mnogo polena.
Možete ga staviti u rashlađen čaj, namazati na šnitu hleba (sa ili bez margarina), dodati u voćnu i ovsenu kašu ili jednostavno uzeti po kašiku kad poželite da pojedete nešto slatko. Mnogo je ovakvih recepata na internetu, pa eto neka se nađe u kolekciji i moj, onako kako ga ja pripremam.
Potrebno je: 300 zrelih iscvetalih cvetova maslačka, 2 kg šećera, 3 limuna, voda.
Priprema: Cvetove maslačka i 1 limun isečen na kolutove kuvati u 1 l vode 20 minuta. Nakon toga smesu procediti kroz metalnu cediljku obloženu gazom. U proceđenu smesu dodati 2 kg šećera i sok od 2 isceđena limuna, a zatim vratiti na šporet. Kuvati na laganoj vatri još 30 minuta, računajući od tačke ključanja.
Prohlađenu gustu smesu, koja podseća na med. Sipati u sterilisane tegle i tegle zatvoriti. Kasnije odložiti na mesto prikladno za trajno čuvanje. Sirup može dugo da se čuva, zahvaljujući količini šećera.
Osim po lekovitosti, poznata je i kao izuzetno hranljiva biljka bogata vitaminima C i A, organskim kiselinama, mineralima (posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom). Lekovita je i jestiva čitava biljka. Koristi se u mnogim jelima, ali je najpoznatija prolećna salata koja se pravi se od sasvim mladih listova koji se beru pre cvetanja i van naseljenih područja.
,U narodnoj medicini se koristi za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. U mlečnom soku sadrži heterozide, ugljene hidrate i minerale, pa se koristi za lečenje upale i kamena žučne kese, žutice, smanjenog lučenja mokraće, poremećaja u ishrani itd. Stablo se koristi u terapiji dijabetesa. Koren maslačka ima složen hemijski sastav i sadrži inulin, koji mu daje blago gorak ukus. Inulin je supstanca koja povoljno deluje na ravnotežu crevne flore i podizanje imuniteta u ljudskom organizmu. Zbog toga je ova supstanca sastavni deo nekih lekova i probiotika. Treba reći i to da se maslačk tradicionalno koristi kao diuretik.
Veoma delotvoran je i sok isceđen iz sveže biljke koji se može koristiti tokom perioda vegetacije, dok se u zimskim mesecima preporučuje čaj od korena i nadzemnog dela biljke. Od njega se može spravljati čaj, sirup, med ili maslačkovo vino. Od njega se može spravljati sirup,med ili maslačkovo vino.
Med (šećerni sirup) se pravi od cvetova maslačka. Cvet maslačka sadrži i brojne antioksidanse kao što su vitamin C i luteolin. Sirup od maslačka smatra se prirodnim lekom protiv kašlja kod prehlade. Smatra se i da je odličan "čistač" pluća od nikotina i drugih toksina. Osim toga, poboljšava varenje i ubrzava metabolizam.
Maksimalna doza je do tri kašike ovog sirupa dnevno. Ipak, prilikom korišćenja, oprezni bi trebalo da budu ljudi skloni alergijama, jer sirup sadrži mnogo polena.
 |
| Med (šećerni sirup) od cveta maslačka |
Moj recept za med od maslačka
Ovo je zapravo šećerni sirup, koji se priprema kao i većina takvih pripravaka. Medom je nazvan jer bojom i izgledom podseća na pravi med. Odličan je način da bar deo ove lekovite biljke sačuvate za zimu.Možete ga staviti u rashlađen čaj, namazati na šnitu hleba (sa ili bez margarina), dodati u voćnu i ovsenu kašu ili jednostavno uzeti po kašiku kad poželite da pojedete nešto slatko. Mnogo je ovakvih recepata na internetu, pa eto neka se nađe u kolekciji i moj, onako kako ga ja pripremam.
Potrebno je: 300 zrelih iscvetalih cvetova maslačka, 2 kg šećera, 3 limuna, voda.
Priprema: Cvetove maslačka i 1 limun isečen na kolutove kuvati u 1 l vode 20 minuta. Nakon toga smesu procediti kroz metalnu cediljku obloženu gazom. U proceđenu smesu dodati 2 kg šećera i sok od 2 isceđena limuna, a zatim vratiti na šporet. Kuvati na laganoj vatri još 30 minuta, računajući od tačke ključanja.
Prohlađenu gustu smesu, koja podseća na med. Sipati u sterilisane tegle i tegle zatvoriti. Kasnije odložiti na mesto prikladno za trajno čuvanje. Sirup može dugo da se čuva, zahvaljujući količini šećera.
Primjedbe
Objavi komentar