Lekovito bilje i namirnice

Suvi pivski kvasac je proizvod u vidu ljuspica, svetlo žute boje, prijatnog mirisa i karakterističnog ukusa. To je kompleks vitamina B, proteina i minerala. Suvi kvasac se može dodavati direktno namirnicama u cilju poboljšanja biološke vrednosti, voćnim sokovima ili jogurtu,  u količini od 15-20 gr dnevno za odrasle i 10 gr za decu. Ova doza koristi se u toku 6 -8 nedelja, a zatim se pravi pauza od 4 nedelje. Kao takav, služi za podizanje imuniteta ljudskog organizma. Ovaj proizvod je značajan u lečenju bolesti nastalih usled nedostatka belančevina i vitamina B grupe. Preporučuje se i uz dijete za osobe obolele od šećerne bolesti, bolesti srca i organa krvotoka, jetre, oboljenja neurovegetativnog sistema, poremećaj varenja, promena na koži, anemija, kao i za regulaciju telesne težine. Sadrži četiri važna elementa : SELEN: protiv smetnji koje uzrokuju starost; HROM: za prevenciju od dijabetesa i infarkta; GLUTAMIN: pospešuje eliminaciju štetnih materija ; NUKLEINSKE KISELINE : o...

Strupnik ( Scrophularia sp. ), tačnije njena podvrsta (S. nodosa) se i u istočnoj i u zapadnoj medicini smatra biljkom koja veoma snažno pročišćava. U prošlosti se koristila za lečenje apscesa, gnojnih rana i škrofuloze (tuberkuloze limfnih čvorova na vratu – odatle potiče i njen botanički naziv). Kulperer pominje primenu biljke u lečenju grla. Kinezi koriste koren slične vrste ( S. ningpoensis ) kao glavni preparat za gnojne procese. Ista podvrsta se u iste svrhe koristi i na Zapadu. Osobine (S. ningpoensis): Gorak, hladan, su ši, slan. Lekoviti sastojci : S. nodosa: Saponini, kardioaktivni glikozidi , alkaloidi, flavonoidi, indini . S. ningpoensis: Tonik, hladi, antiinflamatorik, deluje antibakterijski, kao tonik za srce, smanjuje visoki krvni pritisak, deluje sedativno. Strupnik  ( Scrophularia sp. ) Korišćeni delovi biljke Nadzemni delovi ( S. nodosa ): Najpoznatije delovanje nadzemnih delova biljke jeste kod lečenja kožnih oboljenja. Međutim, veoma su dobri kod ...

Gavez ( Symphytum officinale ) je biljka koja se tradicionalno koristila za zaceljivanje preloma kostiju. Biljka sadrži alantoin koji podstče rast ćelija kostiju, pokosnice i mišića. Kada se izgnječena biljka stavi na ozleđeni ekstremitet, alantoin se preko kože unosi dublje i ubrzava isceljenje. U prošlosti su kupke od gaveza bile omiljene pre svadbe, verovalo se da se tako obnavlja devičnjak i da se zahvaljujući tome može „glumiti devičanstvo“. Osobine: Hladan, vlažan, sladak. Lekoviti sastojci: Sluz, sterioidni saponini, alantoin (naročito u rascvetalim vrhovima), tanini, pirolizidni alkaloidi (naročito u korenu), inulin, vitamin B 12 , protein. Dejstvo: Podstiče rast ćelija, sredstvo za stezanje i smirenje, zaceljuje rane, ekspektorans. Gavez   ( Symphytum officinale ) Korišćeni delovi biljke Nadzemni delovi : List i rascvetali vrhovi bogati alantoinom se koriste, pre svega, za spolja šnju upotrebu u različitim kremovima i lekovitim uljima dobijenim ekstrakcijom....

Mišjakinja ( Stellaria sp. ) je , verovatno, najrasprostranjeniji korov koji raste  zaista u svim krajevima sveta . Ipak bi trebalo napomenuti da se mišjakinja nije plevila kao korov, već se tradicionalno brala kao povrće. U vreme Džona Džerarda se kao tonik davala češljugarima u kavezu. Koristi se za zaceljivanje rana i kao obloga za “sazrevanje” čireva. U Kini se koristi koren vrste S. dichotoma ili jin čhaj hu (yin chai hu). Osobine: Slatka, vlažna, hladna. Lekoviti sastojci : Sluz, saponini,silicijumdioksid, minerali, vitamini A, B, C, masne kiseline. Dejstvo: Steže, deluje antireumatski, zaceljuje rane, demulgens. Mišjakinja   ( Stellaria sp. )  Korišćeni delovi biljke Nadzemni delovi ( S. media ): Od njih se prave kremovi koji se danas koriste za ekceme i nadraženu kožu. U Evropi su tradicionalni narodni lek, koji se naročito koristi za unutrašnju upotrebu. Koristi se kao diuretik koji proćišćava i kao tonik kod reumatskih bolova I celokupne slabost...

Đumbir ( Zingiber officinale ) potiče iz tropske Azije i u suštini je začin, ali se već oko 2000 godina na Zapadu koristi kao lekovita biljka. U Ameriku su ga doneli Španci i sada se u velikoj meri gaji u Karipskoj oblasti. Kao vruća biljka, koja suši, đumbir se tradicionalno koristio za zagrevanje želuca i sprečavanje prehlade. U XVIII veku se dodavao lekovitim sredstvima, kako bi umanjio njihovo nadražujuće dejstvo na želudac. U Kini se đumbir i danas koristi u ove svrhe, prvenstveno da smanji toksičnost nekih biljaka. Kod nas se može pronaći u prodaji u obliku suvog korena (mnogi ga stavljaju u rakiju), ili kao suvi začin u prahu. Osobine: Ljut, vreo, suv. Lekoviti sastojci: Eteri čna ulja (uključijući borneol i citral ), fenoli, alkaloid, sluz. Dejstvo: Podstiče cirkulaciju krvi, opušta periferne krvne sudove, podstiče znojenje, olakšava iskašljavanje, sprečava povraćanje, spazmolitik, karminativ, antiseptik. Lokalni efekti: Podstiče bolju snabdevenost tkiva krvlju. ...

Paprika ( Capsicum annuum ) je izvanredno povrće za zaštitu zdravlja. Moglo bi se reći da ljubitelji paprike imaju odličnog čuvara svoga zdravlja. Samo jedna sveža paprika zadovoljava dnevnu potrebu za vitaminom C u organizmu. Vitamin C je jedini hranljivi sastojak po čijem se sadržaju crvena i zelena paprika ne razlikuju, tj. obe vrste ga imaju u izobilju. Ovde treba naglasiti da to važi samo za svežu paprika, jer je poznato da je vitamin C nepostojan i da se brzo razgrađuje pri termičkoj obradi. Blagotvorna dejstva vitamina C na organizam su već opšte poznata. Paprika  ( Capsicum annuum ) Svojim sastojkom citrinom paprika povoljno deluje na cirkulaciju krvi, smanjuje propustljivost kapilara i povećava njihovu elastičnost. Zbog toga se preporučuje osobama koje boluju od ateroskleroze i poremećaja krvotoka. One sa ljutim ukusom, koji potiče od kapsaicina , podstiču lučenje probavnih sokova, čime se pojačava apetit i poboljšava varenje. Međutim, sa ljutom paprikom se ne treba...

Lan ( Linum sp. ) je biljka iz koje se dobija vlakno lana ( L. usitatissimum ), a gajila se još 5000 godina pre naše ere. Danas se, osim za vlakna, gaji i zbog ulja. Još su stari Grci znali za lekovite osobine lana  – Hipokrat ga je preporučivao za upale sluzokože. Karlo Veliki je izdao zakon kojim je naredio podanicima da jedu semenje lana, kako bi očuvali zdravlje. Ulje iz semena lana je važan izvor esencijalnih masnih kiselina koje pomažu u sprečavanju taloženja masnih rezervi u tkivima. Srodna vrsta ( L. Catharticum ) je svojevremeno bila omiljena kao laksativ, ali danas se veoma retko koristi. Osobine: Vlažan, topao, sladak, ulje ima osobinu da isušuje. Lekoviti sastojci: Sluz, cijanogeni glikozidi, amara, ulje semena lana sadrži cis-linolnu i alfa-linolensku kiselinu , vitamine A/B/D i E, minerale i aminokiseline. Dejstvo: L. usitatissimum : Demulencija, umirujući antitusik, antiseptik, antiinflamatorik, laksativ. L. Catharticum : Laksativ, antireumatik, diuretik. ...

Bokvica ( Plantago sp . ) je biljka koju su Anglosaksonci nazivali hlebom putnika, a veću bokvicu (Plantago major) su smatrali veoma važnom lekovitom biljkom.  Plinije  je čak tvrdio da ako se nekoliko komada mesa stavi u lonac zajedno sa bokvicom, ona će ih ponovo spojiti. Danas se u medicini najviše koristi vrsta Plantago lanceolata, mada Plantago major još uvek ima veliku ulogu u prvoj pomoći, kod uboda pčela. Seme svih vrsta iz ove familije se upotrebljava za proizvodnju zvaničnih farmaceutskih laksativa. Osobine: Slatkasta, slana i gorka, hladna, uglavnom suši. Lekoviti sastojci: List: Sluz, glikozidi, tanini, minerali. Seme: Sluz, ulja, belančevine, skrob. Dejstvo: List: Ekspektorans, tonizuje sluzokožu, deluje antikatarski, spazmolitički, mestimično i zaceljujuće. Seme: Demulgencija, laksativ. Bokvica ( Plantago sp . ) Korišćeni delovi biljke List ( P. Major / P. Lanceolata ): List smiruje bolove kod upala i nadra ženosti mokraćnog trakta i olakšava...

Hmelj ( Humulus lupulus ) je samonikla dvodoma biljka puzavica, srodnik kanabisa. Važan je u pivarstvu, ali se od davnina koristi i u medicinske svrhe. Njegov prepoznatljiv gorak ukus potiče od lupulina, praha kojim su bogate šišarka biljke. Smola lupulina konzerviše pivo sprečavajući razvoj mlečno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorčinu, a tanin ga bistri taložeći belančevine ječmenog slada. Prvi podaci o korišćenju hmelja u pripremanju piva u Evropi potiču iz XI veka. Izuzetak je tradicionalno englesko pivo od đumbira  za koje se hmelj nikada nije koristio. Prvobitno se smatralo da hmelj podstiče sokove koji izazivaju melanholiju, a isuviše mnogo hmelja u nemačkom pivu je izazivalo, kako je zapisao Gerard "bolest glave”. Verovalo se da hmelj čisti suvišne koleričke i sangvinističke sokove, a nemačko pivo se zbog toga smatralo “fizičkim napitkom za održavanje zdravog tela”, dok za englesko pivo ovo nije vazilo. Hmelj sadr ži visoki procena...

Kleka ( Juniperus communis ) je dugo povezivana sa ritualnim pročišćenjem i paljena je u hramovima kao sastavni deo redovnih obreda pročišćenja. Nekoliko recepata je sačuvano i na egipatskim papirusima koji potiču iz 1550. godine  pre nove ere. U srednjoevropskoj narodnoj medicini se ulje dobijeno od plodova kleke smatralo univerzalnim lekom protiv tifusa, kolere, dizenterije, pantljičare i drugih oboljenja vezanih za siromaštvo. Osobine : Ljuta, blago gorko slatka, vrela, suva. Lekoviti sastojci: Eterično ulje, flavonoidi, šećeri, glikozidi, tanini, podofilotoksin (ima antikancerogeno dejstvo), vitamin C. Dejstvo: Uroseptik, diuretik, karminativ , tonik za varenje, uterotonic, antireumatik. Kleka  ( Juniperus communis ) Korišćeni delovi biljke Plod: Zrele tamnoplave bobice se koriste pre svega kod infekcija mokraćnog trakta i prepisuju se za otklanjanje kiselih otpadnih materija iz organizma kod kostobolje i artritisa. Smiruje kolike I nadimanje, stimuliše varenje...

Maslačak ( Taraxacum officinale ) je samonikla biljka koja raste na livadama i travnjacima, pored puta i drugim mestima sa vlažnim tlom. Ima mnogo naziva, a jedan od poznatijih je radič (poznata salata od radiča). Biljka je dvopolna i fotosenzitivna, odnosno cvetovi se zatvaraju nakon zalaska sunca ili pri oblačnom vremenu. Oprašuje se vetrom i insektima, a razmnožavanje se obavlja semenom. Period cvetanja je od aprila do oktobra. Osim po lekovitosti, poznata je i kao izuzetno hranljiva biljka bogata vitaminima C i A, organskim kiselinama, mineralima (posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom). Lekovita je i jestiva čitava biljka. Koristi se u mnogim jelima, ali je najpoznatija prolećna salata koja se pravi se od sasvim mladih listova koji se beru pre cvetanja i van naseljenih područja. ,U narodnoj medicini se koristi za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. U mlečnom soku sadrži heterozide, ugljene hidrate i minerale, pa se koristi za lečenje upale i kamena žučne kese...